ОПШТЕ ЦРНОГОРСКИ ЗБОР И ЗБОР ГЛАВАРА, односно Вас збор Црне Горе и Збор главара и старјешина су племенски органи, који су повремено сазивани ради разматрања општих питања. Доносили су одлуке о рату и миру, бирали владике и друге сталне главаре (гувернадуре, сердаре, војводе), а касније доносили и законе. Опште црногорски збор је сазиван до времена књаза Данила, 1852, а Збор главара до 1879.

Црногорски главари пишу руском цару Петру Великом, 21. октобра 1711: Ми, сва горе наведена племена и старјешине све разумјесмо и Вашем царском крилу главе приклонисмо, и Вашег посланика, Михаила Милорадовића примисмо за нашег команданта и пуковника. И како су били његови стари изабрани у прва времена при нашијех благочастивијех и светопочившијех царевах српскијех, тако и ми са радостију примисмо врлога и храброга који се на боју добро понаша.

Црногорски и брдски главари пишу, септембра 1742, руској царици и кажу да суправославно-грчке вјероисповијести, синови Цркве Источне, који се налазимо у српској земљи - Скендерији, Црној Гори и Приморју.

У писму црногорских главара поглавару Мале Русије, 1752, кажу да су они у далеким странама српске земље, у предјелу црногорском.

Которском провидуру, Јустинијану Берту, црногорски главари шаљу писмо 24. октобра 1756. и за себе кажу да су православне вјере христијанске и закона Цркве Восточне, а рода честна и света славеносрпскаго.

Јуна 1789, главари цијеле заједнице Срба Црногораца пишу руској царици Катарини II и изражавају наду да ми Срби Црногорци нећемо бити остављени без помоћи и додају кад бисмо имали организацију и џебану ми бисмо сву нашу славну српску земљу испод ига варварскога отели, с нашом браћом Србима који се сада налазе наоружани с намјером да ударе на непријатеља са свих страна.

Црногорски главари пишу 1792. млетачком Сенату: Ми смо хвалећи Бога цвијет од вјере и од закона православнога грчаскога, језика и славнога јунаштва српскога.